cadab5b5e2edc8fd0be291b8900822aba97c3444

Google Translate
Info
Temperatura u Dvorištu
Temperatura u Dvorištu
Kursna lista


Forum teme
Najnoviji upisi
· KUD "Dvorište"
· SOKOLARSTVO
· LOV
· Fudbal
· Navijačka grupa "Dv...
Popularne teme
Nema kreiranih tema
Reklame
INTERMAKER

Prijava
Korisničko ime

Šifra



Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.

Zaboravili ste šifru?
Zatražite novu ovde.
Online korisnika
· Online gostiju: 1

· Online članova: 0

· Ukupno članova: 45
· Najnoviji član: zoki-54
Anketa članova
Da li Vam se dopada novi dizajn sajta?

ODLIČAN
ODLIČAN
100% [9 Glasa]

NIJE LOšE
NIJE LOšE
0% [0 Glasa]

STARI JE BIO BOLJI
STARI JE BIO BOLJI
0% [0 Glasa]

NEMAM MIŠLJENJE
NEMAM MIŠLJENJE
0% [0 Glasa]

Glasova: 9
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 27.12.09.

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.

01.01.2010. 13:24

Dobrodošli Smile


ISTORIJAT


NASTAJANJE

Predanje kae da je selo dobilo ime po letnjim dvorima, letnjikovac despota Stefana Lazarevia, koji su bili na vrhu brda, sa desne strane Resave u Sei. U Lazju se mogu nai velike grivne, mamuze, buzdovani i druge stvari od bronze i gvoa iz tog vremena.
Crkva je po predanju podignuta za vreme despota Stefana koji je umro u julu 1427.god. to znai da je podizanje bilo pre tog datuma. Kasnije je crkva poruena od strane Turaka. U novije vreme Crkvu je obnovio Milosav Resavac. Na brdu Sei su razvaline nekadanjih despotovih dvorova, a na Panjevakom brdu su razvaline nekog nepoznatog grada.
Selo Dvorite je dobilo i ime po ovim dvorima izgraenih od kamena. Kasnije, posle smrti despota, metani su raznosili dobro obraen kamen ruei zidove dvorova i ugraivali ga u zidove svojih kua. ak i u lukove prozora Crkve u Dvoritu je ugraivan ovaj kamen prilikom ponovnog dizanja crkve 1804.godine. Svi izgledi kazuju da je selo na ovom prostoru bilo jo od starina. Stanovnici su se raseljavali i nudom naputali ovaj prelepi kraj, drugi su dolazili za njima i naseljavali se na njihova mesta. U periodu od 1900.-1920. godine se moglo primetiti da ima mnogo doseljenika, poto su dosta njih jo uvek bili novi u kraju i pamtile se prie iz kraja iz kog su doli. Predanje kae, da je staro selo postojalo na dva mesta, u Selitu i u Gornjem Selu, idui prema Panjevcu. U gornjem selu su stanovali Lajkii. Ta dva sela su kasnije sila blie Resavi i od njih je nastalo dananje selo Dvorite.
Zavetine su: Sv.Nikola, Cveti, Preobraenje i Mladenci (za zdravlje dece).

POPIS 1863.godine

Najstariji sauvani popis stanovnitva 1. Staja Miljkovi, 2. Radojko Markovi, 3. Nikolija Mijajlovi, 4. Komnen Mijajlovi, 5. Milo Radosavljevi, 6. Mia Milenkovi, 7. Stojan Jovanovi-Stevanovi, 8. Radivoje Momirovi, 9. Miladin Pavlovi, 10. Radisav Marijanovi, 11. Ilija orevi, 12. Radosav Petrovi, (13. Obtina dvorika), 14. Vladimir Miljkovi, 15. Svetozar Milojkovi, 16. Milovan Miljkovi, 17. Nikola Radosavljevi, 18. Panta Radovanovi, 19. Milo Jaimovi, 20. Milan Jaimovi, 21. Malen Pavlovi, 22. Vasa Stojanovi, 23. Manojlo Pavlovi, 24. Petar Pauljevi, 25. Stojadin Prvulovi, 26. Vule Paunovi, 27. Jova Pauljevi, 28. ivko Stoilovi, 29. Nikodije Jovanovi, 30. Obrad Pavlovi, 31. Milija Pavlovi, 32. Jovan Rai, kmet 33.Vuica urevi, 34. Obrad Stojanovi, 35. Jovan Stojanovi 36. Radosav Stanojevi, 37. ure Stanojevi, 38. Mara po. Bree Stanojevi, 39. Vule orevi, 40. Milovan Radosavljevi, 41. Petar Jovanovi. Zanimljivo je rei da je samo est popisanih domaina bilo starije od 51 godina. Prosek godina kunog domaina je bila tog 9. avgusta 1863. u Dvoristu 37.35 godina. Celokupni popis svake kue (cele imovine, svih lanova i njihova starost) nalazi se u knjizi "Dravni popis u Gornjoj Resavi 1863. godine" koju je uradio Dr Branko Perunii 1990. godine, a koju je izdao "Fond za kulturu Optine Despotovac".

Ukupni rezultati popisivanja prenesen u originalu:

"1. Komisija ova preuzela je popis ovaj 9. avgusta koga je dana i svrila.
2. U popisnoj knjigi imalo je svega etrdeset i jedan broj , sto dvadeset i est muki i sto sedamnajest enski glava.
3. Sva vrednost nepokretnog imanja iznela je etiri hiljade devetstotinaetrdeset est (4946) dukata ces.
4. Privreda mesena ocenjena je svega trista devedeset i osam talira.
5. Po imanju dolo je svega u I klasu dvadeset, u II devet, u III est, u IV jedan, i V dve.
6. Po prihodu dolo je u prvu klasu est, u II osam, u III devet, u IV devet, u V etiri, u VI tri jedinice.
7. Meu popisima u ovoj knjigi pod brojem 12. ima jedno lice strane drave, tj. iz Turske."

RAZVOJ

Selo se sporo razvijalo jer su uslovi za ivot bili jako teki kao to je i bio sluaj i u celoj Srbiji u to vreme. Svi stanovnici su se bavili zemljoradnjom i stoarstvom do skora pa su svuda po okolnim brdima satrulele kolibe i barake. Selo poinje da se razvija od tek od 1950. godine. Kree se sa izgradnjom kua od tvrdog materijala i poinju da se nabavljaju savremena agrotehnika sredstva. Od veih izgradnji treba navesti:

Godina Uraeno
1804. Podignuta crkva po drugi put
1842. Prvi aci kreu u kolu kod Manasije
1856. Podignuta Osnovna kola
1931.-1933. Dananja crkva
1953.-1956. Dom kulture
1956. Elektrifikacija sela
1956.-1959. Uee sela u izgradnji pruge Despotovac-Resavica
1978. Betonski most na Resavi i regulacije Boinog i Liminog potoka
1982. Uvoenje prvih telefona
1994.-1995. Proirenje telefonske mree
1995. Rekonstrukcija elektine mree dva puta i ugraena je jo jedna trafo stanica
1995.-1996. Adaptiranje i renoviranje Doma kulture i Osnovne kole
2004. Proslava 200 godina Crkve i izgradnja nove zvonare, ureenje parka, Doma kulture, mostova na Liminom potoku, izmetanje i ureenje stone vage, izgradnja javnog WC-a u parku...

KOLA

1996. godine je proslavljen jubilej 140 godina postojanja Osnovne kole "STEVAN NEMANJA" u Dvoritu.

Srbija je za vreme vladavine kneza Aleksandra Karaorevia napredovala u svakom pogledu. Izdat je Zakon o ureenju javne kolske nastave 1844.god. u niim i srednjim kolama; propisani su programi za nastavu. U to vreme opaa se ivi rad na podizanju i irenju prosvete. Prvo je poelo otvaranje srednjih kola a zatim i drugih prosvetnih ustanova.
Tada je, kako kazuje predanje, 1856.god. podignuta i Osnovna kola u Dvoritu. Ovo je jedna od prvih podignutih kola u ovom kraju (Gornjoj Resavi). kolu je podiglo 12 sela i to: Dvorite, Stenjevac, Resavica, Popovnjak, Panjevac, Lipovica, idilje, Jezero i Kovanica.

kola je sazidana od lemljenog kamena. Zidovi su bili debeli 70cm i u ono vreme to je bila najlepa i najvea zgrada u celom kraju. Ima jednu uionicu i stan za uitelje (sadanja aka kuhinja). Uenici su ranije stanovali u koli, roditelji su im donosili namirnice, a kolski sluitelj je mesio hleb i za sve kuvao zajedniki ruak.

Tek posle dve-tri decenije poinju u okolini da se podiu druge kole. Tako se odvojilo selo Lipovica, a Strmosten, Jelovac i idilje podigli su kolu u Jelovcu. Jezero i Kovanica podigli su kolu u Jezeru.

Kao prvi uitelj pominje se izvesni Jevrem (ne zna se prezime) iz Barme koji je bio svega pola godine. Posle njega je doao Milosav Cveti, uitelj. Za vreme Prvog svetskog rata Bugari su okupirali ovaj kraj i onda je sva kolska arhiva unitena tako da tanih podataka nema.

Neki od upravitelja kole: 1928.god. Milena Gavrilovi, 1933.god. M.Stojanovi

Teko je o koli u Dvoritu navoditi hronoloki jer dokumentacija nije sreivana posle 1955.god. ve se zasniva na pronaenim dokumentima i seanjima. Od velike su pomoi bila dokumenta, Dnevnik i seanja uiteljice Radisavljevi Jagode.

kolske 1945/46 poeo je sa radom analfabetski kurs. Tada je upisano 180 uenika roenih od 1902 - 1931.god. U opismenjavanju nepismenih radili su uitelji: Gai Milena, Obradovi Milena i Mari Vera .

Kurs je iste godine zavrilo 28 polaznika a ostali su zavrili tek 1949.god. Isto tako organizovan je i Produeni kurs pa meu polaznicima ima i onih koji su zavrili oba.

L E G E N D E

IME SELA

Na brdu Sei, sunanom ravanku u opkolu uma, umni despot Stefan je imao letnje dvore u kojima je boravio, dok je nadgledao rast Manastira Manasije i crkve Svete Trojice.
Veruje se da je on u ovim dvorima proveo prvu branu no sa svojom izabranicom, u sobi mirisnoj od kovilja, biljke vilinske hrane. Tu je kao samotnik napisao prvu pesmu, a nou, dok se ljubovao sa dragom enom, govorio je stihove na svom i njenom jeziku.

A kad je gorda smrt uzela u zagrljaj vladara i pesnika, u podbru njegovih dvora oivelo je selo Dvorite.

DEVOJAKI VIR

Iskupi se narod na Veliku Gospojinu u porti Crkve Sv.Jovana Zlatoustog u klisuri Resave pod planinom Pastorak kad nenadno banu Turci, hindarima poseku stare i nemone, a mlae proteraju u roblje. Devojke im se ne dadnu no se sjure niz liticu i poskau u reku. Turci pobesne: pobiju sve od reda, Crkvu poruie, selo zapalie. Ovo mesto u klisuri se nazove Zlatous, po crkvi, a mesto gde bee prozovu Crkvine, a vir pod stenom u kome se utopie devojke nazovu Devojaki vir.

NASTIN KLADENAC

Otimahu se momci o lepu Nastu iz sela Dvorita, jedinicu u oca i majke. Naticahu se o blagodanima na utrini u snazi i junatvu, skakahu skoka, metahu se kamena, butahu u kotac i svata injahu ne bi li je koji zadobio. Ali Turci douhu za krasnicu, te krenu da je ugrabe i poalju sultanu na dar u Stambol. U to ih uviha na zagledu usmotri harambaa Milo i dojavi seljanima da izbegnu u goru. Neto ih utekne a podosta ostadoe. Nasta se skloni sa roditeljima u zabitu kolibu na planini Pastorak. Tada zlokrvnici izmue narod da oda devojku, pa kako je niko ne htede prokazati, grdno se osvete: imovinu popljakaju, a kue popale. A gore u umi, Nasta se zagleda u dinog hajduka Miloa i pone se sviati sa njim. Jednom on sae u selo po nju, ne zatekne je kod kue. Njena majka mu rekne da otila izvesti stado na pau. Potekne uz strmku - jok, nema je! Vrne se, opet nita! Na sve strane je potrai, ali od nje ni traga ni java. U tome i pogine u boju sa Turcima. Otac i mati joj zakljue da je nekrsti otee, te oplakuju jedino dete i zaviju se u crnilo. Selo je preali.
- Sueno je, rekoe ljudi. Kadli oban nae u vrelu njen srmali jelek. Tako se nenadno dokui da je nesretnica za ovcama propala u zjapu, travuljinom zakritu, kraj kolibe na Pastorku. Posle je voda isturila jelek iz bezdanice. Ovom izvoru, nadaleko znanom studene vode, nadenu ime Nastin kladenac.